Đoković: Sazreo sam, sad sam na vrhuncu

Od stalnog dopisnika iz Pariza
BEZ premca je na šljaci, travi, betonu, ali njegova je i bilo koja druga površina na Zemljinoj kori. Stiče se utisak da bi Novak Đoković svoje protivnike, s reketom u ruci, sad lako "počistio" i s dna bazena, samo kad bi se to moglo. Na toj "isušenoj podlozi" je, uostalom, kao klinac, i marljivo trenirao, gradeći čeličnu volju i nepokolebljivo samopouzdanje koji, kada se steknu u takvim, nemogućim uslovima, od upornosti, talenta, snage i inata grade nepremostiv pobednički bedem.

Ovo je njegova godina. Možda bolja i od one 2011, kada su redom padali rekordi. Daleko iza crte ostajali su poslednjih meseci za njim, još pre Australije, i najuporniji. Sa stilom je stavljao "ad akta" najbliže pratioce, na radost cele nacije koju uvek, s ponosom, širom sveta dostojno predstavlja.

Ostao je još jedan, veliki, zasad neostvaren san, toliko željeni trijumf na pariskom Rolan Garosu. Deset kilograma težak "Kup musketara" je, sad, nadohvat ruke. Nikad nije bio bliže. Svako ko se iole razume u tenisku logiku, već vidi njegove posustale protivnike zasute crvenom prašinom u Bulonjskoj šumi. Ali, naš as je oprezan. Hladne glave, ne želi da izgori u prevelikoj želji.

U najavi predstojećeg pohoda na dugo čekani pehar Nole, odgovarajući na pitanja "Novosti", otvoreno procenjuje svoje izglede, priča o svojim naslednicima, pravi presek onoga što je do sada učinio i gleda u budućnost, svoju i srpskog tenisa.

Da li je ovo vaš Rolan Garos? Hoćemo li se, konačno, svi zajedno radovati, posle dve pariske nedelje?

- O tome je, zaista, rano pričati. Znam da ima dosta očekivanja. Istina je, nisam mogao da imam bolju sezonu na šljaci, niti da poželim bolju uvertiru od ove koju sam imao. Na pravom sam putu i sve se odvija kako valja. Sada je samo neophodno da imam skroman pristup, da budem mislima u trenutku u kom se nalazim i da se usredsredim na svaki naredni meč. Jer, ako budem previše razmišljao o eventualnom četvrtfinalu s Nadalom ili o nekom drugom meču pri kraju turnira, izgubiću koncentraciju, i to može da me omete.

Mogu li se uporediti 2011. godina, kada se pokorili svetski tron, i ova, 2015, koja, po svemu, podseća na tu, nepobedivu?

- Ništa se ne događa samo od sebe, niti igrom slučaja. Sve je rezultat napornog rada, požrtvovanosti, discipline, zdravog pristupa sportu i, uopšte, životu. Rezultati koje sam nanizao u poslednje dve-tri godine, počev od 2011, u suštini predstavljaju redosled stvari koje su prirodno došle zbog moje uložene energije i želje, upućene i podređene tenisu. Moje, ali isto tako i moje okoline i ljudi koji su mi najbliži, koji su mnogo toga žrtvovali da bih bio u mogućnosti da se bavim sportom i da budem ovako uspešan.

Šta je razlog za tako dobru i sigurnu igru u poslednje vreme? U čemu leži ključ ovakvog uspeha?

- Sazreo sam na mnogo polja. I, to se, naravno, odražava na terenu. U stanju sam, i sposobniji sam, da sada sebe, na neki način, kontrolišem i pronađem izlaz iz teških situacija mnogo bolje nego što je to bio slučaj pre nekoliko godina. Imam, takođe, i kontinuitet. Sve se svodi na zrelost. Napunio sam 28 godina i verovatno sam došao do vrhunca svojih sposobnosti, u svakom pogledu. Pokušavam sada da zadržim taj trenutak i da održim ovakav nivo rezultata, koliko god je moguće.

Koliko vam podrška porodice pomaže u postizanju ovako dobrih rezultata?

- Mnogo! Nisu bili sa mnom u Rimu i mnogo su mi nedostajali. Prethodno smo bili dva meseca zajedno, neprekidno, na celoj turneji po Americi. Kasnije, i u Monte karlu. Sad smo opet zajedno u Parizu. Potpuno je drugačiji osećaj kada završite s obavezama, i onda se vratite u svoj dom.

- Stefan je još mali. Ipak je reč o bebi koja ima samo sedam meseci. On ima svoju rutinu koje treba da se pridržava. Svi smo mi, počev od majke, koja ima najbitniju ulogu, pa do mene, kao oca, baka i deka, podređeni tome da upotrebimo sve svoje znanje, energiju i ljubav da Stefan ima što bolji, normalniji i srećniji život, koliko god je to moguće.

Upravo ste napunili 28 godina i mogli biste, krajičkom oka, polako da gledate i iza sebe, iako je još mnogo vremena i uspeha pred vama. Imate li dostojne naslednike i u tenisu?

- Imam, naravno. Sve je to prirodni splet okolnosti. Talas naših mlađih igrača se ugledao na uspehe svih tenisera koji su, zaista, zabeležili fantastične rezultate u muškom i ženskom tenisu, uključujući i mene. Iz te generacije bih izdvojio i Anu, Jelenu, Viktora, Janka i Nenada. To je zlatna era našeg, srpskog tenisa u poslednjih deset godina, koja je otvorila vrata mnogim mladim talentima.

Jesu li svi uspesi koje srpski tenis danas doživljava rezultat samo ličnih napora, ili u tome ima udela i rad Teniskog saveza i drugih struktura?

- Teniski savez je doživeo određene promene i siguran sam da će se sada postaviti sistem i struktura koji mogu da podrže uspeh na duže staze. Poslednjih nekoliko decenija smo se previše oslanjali na pojedinačne slučajeve, podršku porodice i slično. To je, naravno, izuzetno bitno, bez toga se ne može, kao ni bez individualne želje, jer, na kraju, ovo i jeste pojedinačni sport. Ali, Teniski savez je institucija, kuća svih teniskih radnika i, u principu, treba da radi kao sistem koji će podsticati uspeh. Siguran sam da ćemo, ako se svi budemo zajedno uključili i solidarno pomogali novim generacijama, imati uspeha i u budućnosti.

* Počeo da igra tenis sa 4 godine

* Debitovao u profi tenisu sa 16 godina

* Idol mu je bio Pit Sampras

* Sa 12 godina otišao u Nemačku na akademiju Nikija Pilića, prvi trener mu bila Jelena Genčić

* Da nije teniser, bio bi skijaš ili fudbaler

* Sa suprugom Jelenom ima sina Stefana

* Govori srpski, italijanski, nemački, engleski i francuski jezik

* Nacionalni je ambasador UNICEF

* Preko svoje Fondacije "Novak Đoković" deci Srbije u proteklih nekoliko godina donirao je preko sedam miliona evra

* "Laureus" ga proglasio za najboljeg sportistu sveta u 2011. i 2014.

* Proglašen za humanitarca godine 2012, "Artur Eš" priznanje

NAJVEĆI USPESI

* Grend slemovi - osvojio je Australijan open 2008, 2011, 2012, 2013, 2015, Vimbldon 2011, 2014, Ju-Es open 2011.

* Mastersi: 24 titule, više u istoriji ima samo Nadal (27)

* Završni mastersi: osvojio ih 2008, 2012, 2013, 2014.

* Olimpijske igre: bronzana medalja sa OI u Pekingu 2008.

* Dejvis kup: osvojio ovo takmičenje u dresu Srbije 2010.